U Novoj Varoši sve manje stanovnika: I bebe gledaju preko Zlatibora

Sa prosekom od 47,4 godine, stanovništvo Nove Varoši je najstarije u Zlatiborskom okrugu. Za sedam godina opština je, kaže statistika, ostala bez 2.043 žitelja i sa 14.595 stanovnika krajem prošle godine bila je blizu začelju okruga.

Najmanje prinova bilo je 2015. godine – samo 84, sledeće 111, u dve poslednje po sto, a ove godine, do pre neki dan, rođene su 82 bebe. Jesenas je upisano 94 prvaka, koliko je i predškolaca.

Uz ove alarmantne podatke ide i procena Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu, da će Nova Varoš sredinom veka biti među 33 opštine u Srbiji u kojima će broj stanovnika spasti na 5.000 – 10.000?!

Šereti u Starom Vlahu pak, bez olovke i računaljke, na svom rabošu čitaju „nebeske prilike“, uz jetke žaoke:

– Prvo što ovdašnje bebe progovore je pitanje: „Kuda je put preko Zlatibora?“.

– Napredujemo u nazadovanju: niko više ne kuka da nema hleba, nego – nema naroda!

– Loše đake majke plaše: „Uči, crnjo, uči, da sutra ne radiš u strugari i opštini! Ako i to ne ugase…?!“

U opštini koja je 1961. godine imala 25.000 stanovnika, talas tranzicije stavio je katance na fabrike, da bi proletos bila zatvorena i „Sloga“, jedna od tri poslednje fabrike. Industrija je spala na dve fabrike plastične ambalaže, male pogone u preradi drveta i poljoprivredi i proizvodnju struje u četiri centrale.

Čit selaava su bez ijedne kolevke. S druge strane, u gradu je ukinuta gimnazija (spojena sa tehničkom u Srednju školu), odseljene su neke ustanove, u javnom sektoru strepe od otkaza… Sve češće osviću table o izdavanju i prodaji lokala i kuća, kojima je drastično pala cena. Zbog siromaštva, besposlice, niskih plata i lošeg standarda, porodice kupuju karte u jednom pravcu, čete radnika tumaraju Srbijom i Evropom, krpeći staž da odu u penziju „sa Zavoda“…

Suočeni sa neizvesnošću, građani pogledaju u prestonicu, uz pitanja: Može li se opština „od strateškog značaja“ u Raškoj oblasti, kako se nekad govorilo, izvući iz teške ekonomske krize i velike kadrovske oskudice? U lokalnoj upravi tvrde da su uzdanica o(p)stanka poljoprivreda i turizam.

– Nema ovde života bez dve-tri nove fabrike – upozorava jedan novovaroški privrednik. – Grane u koje se opština uzda su nisko akumulativne. Istina, imaju znatne potencijale, ali i ograničavajuće faktore. U poljoprivredi su parcele usitnjene, malo je ruku jer je znatan deo domaćinstava na plećima povratnika iz grada i staračkih domaćinstava bez naslednika na imanjima ili sa momcima neženjama. U turizmu, uprkos daru prirode, oskudna je ponuda, male su i spore investicije, nema novih turističkih zona na Zlataru i jezerima, niz objekata ne radi, u jeku sezone letos se kuburilo sa popunom smena.

POMOĆ PORODILjAMA

IZ budžeta opštine se od 2009. godine izdvajaju novčane naknade za novorođenčad, pa su, uz poslednja povećanja, za prvo dete 100.000 dinara i za svako naredno toliko se uvećavaju (za peto je pola miliona). Prema rečima Danijele Topalović, savetnika u službi SO za brigu o deci, nezaposlene porodilje dobijaju 12.000 dinara mesečno, a suma se uvećava za 3.000 za svaku novorođenu bebu.

Novosti D.Gagričić